Vlajnina baštica

Koprivu znalci nazivaju “seljakom” među samoniklim biljem i to je savršeno opisuje. Naizgled neugledna, zapravo je neizmerno vredna i jedna od najkorisnijih lekovitih biljaka. Njene prehrambene blagodati poslednjih godina se ponovno sve više otkrivaju, a meni je još draža kad znam da mogu da je nabavim i potpuno besplatno.

Otkako se samonikli zeleniš iz ranga korova izdigao u zdravu hranu jela od koprive nisu samo ekscentrična epizoda. Pored zdravstvenih benefita, ima i vrlo autentičan ukus.

Koprivu možemo da jedemo isključivo nakon termičke obrade.

Ipak, ovo važno pravilo svake godine krše učesnici takmičenja u jedenju sirove koprive (Stinging Nettle Eating Championship), koje se održava u Engleskoj od kraja prošlog veka. Pomalo bizarna manifestacija počela je nakon opklade dvojice farmera – u čijem polju rastu duže koprive.

Jedan od učesnika rekao je u seoskoj krčmi da će ako izgubi pojesti razliku i održao je reč. Oko ove „ideje” naknadno su se okupili radoznalci sa svih strana sveta koji dolaze na festival, sedaju za sto krcat koprivama dugim oko pola metra, a pobednik je „gurman” koji pojede najviše lišća. Ovaj kuriozitet, poput takmičenja u jedenju najljućih paprika, ostavite po strani kad pripremate koprive u svom domu.

U prošlosti kopriva se koristila za jelo, lečenje, bojenje tkanina, za kozmetiku i u magijskim ritualima. U narodnoj medicini pripisuju joj se neverovatna svojstva, a preporučuje se, na primer, protiv kostobolje, anemije, nadimanja, umora ili kao sredstvo za detoksikaciju. Prilikom opisivanja njenih vrlina često se navodi, između ostalog, kako ima više vitamina C od narandže i da je kopriva bogata gvožđem, jer ga sadrži više nego spanać.

Blanširanu koprivu možete da dodajete u sva jela u koja inače dodajete spanać ili blitvu, od omleta do priloga uz ribu i meso. Ako pravite supe, čorbe i potaže, trebalo bi da je kuvate što kraće i na nižoj temperaturi (najduže pola sata), da biste sačuvali hranljive sastojke. Inače, kopriva gubi glavnu osobinu po kojoj je prepoznajemo (da pecka) kada se kuva ili osuši.

Iako kopriva nije otporna na napade štetočina, kažu da kuhinjske ormare uspešno štiti od moljaca, a biljke u vrtu od lisnih vaši. Za rastvor protiv vaši trebalo bi pet litara vode da prelijemo preko pola kilograma svežih kopriva (ili 100 grama suvih), tečnost zatim procedimo i nakon 24 sata time prskamo biljke.

I za kraj, usrednjem veku, ljudi su nosili koprivu sa sobom da bi odvratili čarobnjake i zle duhove, i da bi se odbranili od kletvi koje su bačene na njih. Osim toga, verovali su da će nošenjem koprive izbeći i udar groma. Takođe bi bacali koprive preko krovova svojih domova i nadali se da će koprive pokazati munjama put do zemaljskih duhova i tako sačuvati od groma sve koji se nalaze u prostoriji.

A onu narodnu "Neće grom u koprive" baš i ne bih proveravala.