Vlajnina baštica

Interesantna priča je kako naziv korov, odnosno nepoželjna, loša biljka potiče od konkvistadora. Kada su se iskrcali na obale Amerike, zatekli su Indijance kako uzgajaju pasulj, kukuruz i tikve okružene rastinjem koje je po njihovom mišljenju bilo potpuno beskorisno. Naravno, Indijanci su imali puno znanja o podneblju gde su živeli, pa su uzgajali razne biljke za jelo, ali i za lek i biljke kojima su štitili i obnavljali tlo. Od strane konkvistadora te “nekorisne” biljke su bile prozvane „malezas“ (od reči „malo“ što znači loše, štetno) i odluka je bila da se “loše” biljke moraju iskoreniti i spaliti. Polja su postala gola i na njima su se morale uzgajati samo “korisne” biljke. (Izvor: „Tajni život tla“ Piter Tompkins i Kristofer Bird)

Ali da se vratimo u sadašnjost. Sve biljke su na svoj način korisne i kao i svi ostali organizmi imaju svoje mesto i ulogu u ekosistemu.

Vlažna, topla zemlja idealna je za rast korova, koji buja iz dana u dan. Međutim, ne gledajte na njega jedino kao na gubitak vremena, zgrbljena leđa i zelene ruke od čupanja. Upravo korov može da nam pokaže kakvog je kvaliteta naša zemlja. Da li je siromašna ili bogata organskim materijama, nedostaje li joj nešto, šta uzgajati na kom delu, kako je poboljšati.

U slučaju da u svojoj bašti imate jednu vrstu korova, vaša bašta ima važnu poruku za vas! Ipak, ne morate počupati baš sav korov. Njegovi cvetovi poslužiće pčelama i bumbarima, koji će pospešiti oprašivanje vašeg povrća. Korov podržava bioraznolikost i može odvratiti pojedine štetne insekte sa vašeg povrća ili postati zaklon onim korisnim insektima, kao što su bubamare.

Osim toga, neki od tih korova su itekako jestivi, pa ih posebno iskoristite u salatama i varivima, nakon što ih počupate.

-Idemo redom.

-Amarant, ili štir (Amaranthus caudatus) raste u zemljište koje je bogato azotom

-Divizma (Verbascum) raste u kiselom zemljištu sa niskom plodnošću

-Kamilica (Matricaria chamomilla) voli bogata, humusna tla

-Kopriva (Urtica dioica) raste u bogatom, kiselom tlu

-Loboda (Chenopodium album) raste na zemlji bogatoj kiseonikom

-Ljubičasta detelina (Oxalis triangularis) ukazuje na nizak kalcijum i visoki magnezijum

-Maslačak (Taraxacum) raste u siromašnim tlima u kojem nedostaje kalcijuma, ali ima visok udeo kalijuma

-Mišjakinja (Stellaria media) voli rahla, humusna zemljišta, koja su dovoljno vlažna

-Mrtva kopriva (Lamium amplexicaule) ukazuje na tlo bogato azotom

-Palamida (Cirsium arvense) pokazatelj je ilovastog tla

-Različak (Centaurea) ukazuje na zemljište bogato kalijumom

-Rusomača (Hoću - neću, Capsella bursa - pastoris) raste na bogatim, humusnim tlima

-Tušt (Common Purslane) preferira bogato tlo i pokazatelj je visokog udela fosfora.

-Ženska bokvica (Plantago major) raste u zbijenom, kiselom tlu sa niskom plodnošću i često označava glinenu zemlju

O lekovitosti korovskih biljaka, i upotrebi u kuhinji u nekom drugom pisanju...do tad, veliki zagrljaj...