"Seljanka" medju biljkama

Published on 07:09, 03/15,2023

Koprivu znalci nazivaju “seljakom” među samoniklim biljem i to je savršeno opisuje. Naizgled neugledna, zapravo je neizmerno vredna i jedna od najkorisnijih lekovitih biljaka. Njene prehrambene blagodati poslednjih godina se ponovno sve više otkrivaju, a meni je još draža kad znam da mogu da je nabavim i potpuno besplatno.
Otkako se samonikli zeleniš iz ranga korova izdigao u zdravu hranu jela od koprive nisu samo ekscentrična epizoda. Pored zdravstvenih benefita, ima i vrlo autentičan ukus.
Koprivu možemo da jedemo isključivo nakon termičke obrade.
Ipak, ovo važno pravilo svake godine krše učesnici takmičenja u jedenju sirove koprive (Stinging Nettle Eating Championship), koje se održava u Engleskoj od kraja prošlog veka. Pomalo bizarna manifestacija počela je nakon opklade dvojice farmera – u čijem polju rastu duže koprive.
Jedan od učesnika rekao je u seoskoj krčmi da će ako izgubi pojesti razliku i održao je reč. Oko ove „ideje” naknadno su se okupili radoznalci sa svih strana sveta koji dolaze na festival, sedaju za sto krcat koprivama dugim oko pola metra, a pobednik je „gurman” koji pojede najviše lišća. Ovaj kuriozitet, poput takmičenja u jedenju najljućih paprika, ostavite po strani kad pripremate koprive u svom domu.
U prošlosti kopriva se koristila za jelo, lečenje, bojenje tkanina, za kozmetiku i u magijskim ritualima. U narodnoj medicini pripisuju joj se neverovatna svojstva, a preporučuje se, na primer, protiv kostobolje, anemije, nadimanja, umora ili kao sredstvo za detoksikaciju. Prilikom opisivanja njenih vrlina često se navodi, između ostalog, kako ima više vitamina C od narandže i da je kopriva bogata gvožđem, jer ga sadrži više nego spanać.
Blanširanu koprivu možete da dodajete u sva jela u koja inače dodajete spanać ili blitvu, od omleta do priloga uz ribu i meso. Ako pravite supe, čorbe i potaže, trebalo bi da je kuvate što kraće i na nižoj temperaturi (najduže pola sata), da biste sačuvali hranljive sastojke. Inače, kopriva gubi glavnu osobinu po kojoj je prepoznajemo (da pecka) kada se kuva ili osuši.
Iako kopriva nije otporna na napade štetočina, kažu da kuhinjske ormare uspešno štiti od moljaca, a biljke u vrtu od lisnih vaši. Za rastvor protiv vaši trebalo bi pet litara vode da prelijemo preko pola kilograma svežih kopriva (ili 100 grama suvih), tečnost zatim procedimo i nakon 24 sata time prskamo biljke.
I za kraj, usrednjem veku, ljudi su nosili koprivu sa sobom da bi odvratili čarobnjake i zle duhove, i da bi se odbranili od kletvi koje su bačene na njih. Osim toga, verovali su da će nošenjem koprive izbeći i udar groma. Takođe bi bacali koprive preko krovova svojih domova i nadali se da će koprive pokazati munjama put do zemaljskih duhova i tako sačuvati od groma sve koji se nalaze u prostoriji.
A onu narodnu "Neće grom u koprive" baš i ne bih proveravala.Опис фотографије није доступан.


Kopriva nas održala

Published on 06:52, 03/15,2023

Pre par dana obećah priču o korovskim biljkama, pa da vas pitam, jeste li znali da se 28. marta obeležava dan poštovanja korovskih biljaka, i evo idealne prilike da naučimo nešto više o njima i kakve koristi imamo od njih.
Interesantna priča je kako naziv korov, odnosno nepoželjna, loša biljka potiče od konkvistadora. Kada su se iskrcali na obale Amerike, zatekli su Indijance kako uzgajaju pasulj, kukuruz i tikve okružene rastinjem koje je po njihovom mišljenju bilo potpuno beskorisno. Naravno, Indijanci su imali puno znanja o podneblju gde su živeli, pa su uzgajali razne biljke za jelo, ali i za lek i biljke kojima su štitili i obnavljali tlo. Od strane konkvistadora te “nekorisne” biljke su bile prozvane „malezas“ (od reči „malo“ što znači loše, štetno) i odluka je bila da se “loše” biljke moraju iskoreniti i spaliti. Polja su postala gola i na njima su se morale uzgajati samo “korisne” biljke. (Izvor: „Tajni život tla“ Piter Tompkins i Kristofer Bird)
Ali da se vratimo u sadašnjost. Sve biljke su na svoj način korisne i kao i svi ostali organizmi imaju svoje mesto i ulogu u ekosistemu.
Vlažna, topla zemlja idealna je za rast korova, koji buja iz dana u dan. Međutim, ne gledajte na njega jedino kao na gubitak vremena, zgrbljena leđa i zelene ruke od čupanja. Upravo korov može da nam pokaže kakvog je kvaliteta naša zemlja. Da li je siromašna ili bogata organskim materijama, nedostaje li joj nešto, šta uzgajati na kom delu, kako je poboljšati.
U slučaju da u svojoj bašti imate jednu vrstu korova, vaša bašta ima važnu poruku za vas! Ipak, ne morate počupati baš sav korov. Njegovi cvetovi poslužiće pčelama i bumbarima, koji će pospešiti oprašivanje vašeg povrća. Korov podržava bioraznolikost i može odvratiti pojedine štetne insekte sa vašeg povrća ili postati zaklon onim korisnim insektima, kao što su bubamare.
Osim toga, neki od tih korova su itekako jestivi, pa ih posebno iskoristite u salatama i varivima, nakon što ih počupate.
-Idemo redom.
-Amarant, ili štir (Amaranthus caudatus) raste u zemljište koje je bogato azotom
-Divizma (Verbascum) raste u kiselom zemljištu sa niskom plodnošću
-Kamilica (Matricaria chamomilla) voli bogata, humusna tla
-Kopriva (Urtica dioica) raste u bogatom, kiselom tlu
-Loboda (Chenopodium album) raste na zemlji bogatoj kiseonikom
-Ljubičasta detelina (Oxalis triangularis) ukazuje na nizak kalcijum i visoki magnezijum
-Maslačak (Taraxacum) raste u siromašnim tlima u kojem nedostaje kalcijuma, ali ima visok udeo kalijuma
-Mišjakinja (Stellaria media) voli rahla, humusna zemljišta, koja su dovoljno vlažna
-Mrtva kopriva (Lamium amplexicaule) ukazuje na tlo bogato azotom
-Palamida (Cirsium arvense) pokazatelj je ilovastog tla
-Različak (Centaurea) ukazuje na zemljište bogato kalijumom
-Rusomača (Hoću - neću, Capsella bursa - pastoris) raste na bogatim, humusnim tlima
-Tušt (Common Purslane) preferira bogato tlo i pokazatelj je visokog udela fosfora.
-Ženska bokvica (Plantago major) raste u zbijenom, kiselom tlu sa niskom plodnošću i često označava glinenu zemlju
O lekovitosti korovskih biljaka, i upotrebi u kuhinji u nekom drugom pisanju...do tad, veliki zagrljaj...
Опис фотографије није доступан.
Прикажи статистику и рекламе
Повећај видљивост објаве
Све реакције:
1111


Biljke čuvari

Published on 08:04, 03/14,2023

Jeste li znali da postoje “SVEPOVOLJNE” biljke u povrtnjaku – BILJKE ČUVARI?
Za ove biljke se smatra da povoljno deluju na sve ostale biljke blizu sebe. Zbog toga su dobrodošle u svakom vrtu. Još smo od naših baka mogli čuti da je višestruka korist od sadnje nekih cvetnih vrsta zajedno sa povrćem!
Karakterističan je primer kadifice, koja luči prirodnu supstancu tiofen. Tiofen odbija zemljišne nematode (nematode su sitne, zemljišne životinjice, prisutne u praktično svakom zemljištu i parazitiraju najčešće oko korena biljaka, a ređe nadzemnih delova). Slično kadifici deluju neven, dalija i muškatla.
Postoje i tzv. biljke „zamke”, koje privlače štetne insekte sa drugih biljaka na sebe, npr. bob, dragoljub i suncokret privlače razne biljne vaši. Raštan sadite zajedno sa drugim povrćem iz porodice kupusnjača, jer on oslobađa biljke od buvača!
Ako ste ikada prolazili kroz atar ili se sećate bakine bašte, mogli ste primetiti – zajedničku setvu kukuruza, pasulja i bundeve. Ovako su naši preci sadili od davnina.
Kukuruz omogućava vlažniju mikroklimu za pasulj, pasulju je značajan azot koji usvaja iz vazduha, a bundeve, obzirom na svoju vegetaciju i listove velikog prečnika, služe kao živi malč.
Kako kod ljudi, tako i kod biljaka postoje dobre i loše komšije. Odnosno, postoje biljke koje se zajedno dobro slažu i pomažu u rastu i razvoju, ali i one koje bukvalno jedna drugoj smetaju!
Dobre komšije, odnosno biljke koje bi trebalo saditi zajedno su: šargarepa i luk, koji se uzajamno štite od lukove i mrkvine muve, boranija-kupus, cvekla- šargarepa, tikva-paradajz, crni luk-cvekla, kupus-celer, krastavac-boranija, paprika-šargarepa, kupus-grašak.
Loše komšije, odnosno biljke koje ne bi trebalo saditi zajedno su: boranija-beli luk, crni luk-grašak, kupus-paradajz, paprika-paradajz, paradajz-krompir.
Korisne biljke ili tzv. biljke prijatelji, mogu da se seju ili sade kao ivičnjaci, oko cele bašte ili oko pojedinačne leje. Takođe, moguće ih je saditi po slobodnoj proceni, između povrća u svakom delu bašte, gde za to imate mesta.
Em lepo, em korisno...


Bašta bez motike

Published on 07:29, 03/14,2023

Ako sam išta naučila kad sam imala rak je to da je Majka Priroda baš moćna, i da nam poručuje "Ne diraj me, ne diram te, čuvaj me, čuvam te." Pa, dobro došli u baštu bez kopanja. Prvo ću pokušati da vas "uvedem" u unutrašnjost zemlje. Tamo su kuće, ulice, sela, gradovi mnogih mikroorganizama, bakterija, insekata, životinjica, i sve savršenoo funkcioniše dok čovek ne pusti plug u zemlju i uništi im domove. One se razljute, i počnu da uništavaju ono što čovek poseje,i nema kraja. Preostaje nam motikanje i hemija, a to nam ne treba jer trujući biljke i životinje u i na zemlji trujermo sebe.
Znači pravilo broj 1 u zdravoj bašti je :NEMA ORANJA, ni pod tačkom razno. Naučimo da saradjujemo sa prirodom da bi ona radila za nas.Ovih dana je idealno vreme da vas uvedem u takvu baštu, i pošto danas sejem grašak i luk u permo leju postaviću snimak.
Do sledeće jutarnje , kad ćemo pričati kako da korovske biljke "naterate " da rade za vas šaljem vam veliki zagrljaj.


Čestitamo

Published on 07:27, 03/14,2023

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.